Укључивање науке у привредни развој
Основа за напредак једног друштва је наука и њено укључивање у све друштвене сфере а посебно у привреду.Резултати доприноса науке манифестују се касније, нису одмах видљиви али примена науке доноси далекосежне промене.Чињеница је да науика у друштвеној свести у Србији никада није имала неко значајно место.
Предлажемо да се у Крагујевцу отворе нови институти за примењену науку (ово не треба ни у ком случају сматрати као трошак или баласт).Када се каже за примењену науку подразумева се да ти институти решавају конкретне проблеме и у сарадњи са општинским органима да се нова, пракси блиска решења ,стављају на располагање привредним субјектима, као нови програми из којих ће настати нови производи који се пласирају на домаћем и страном тржишту. Врло је битно да се као ембрион у те институте постављају људи из науке који су годинама били у пракси па чак ако нема домаћих кадрова да се узму као консултанти искусни кадрови ван земље.Ти институти ни у ком случају не треба да постану места у којима ће се развијати бескорисне теорије које ником у практичном животу не користе.То подразумева ангажовање само оних професора универзитета за сарадњу који имају практичног искуства и који су блиски пракси.На тај начин ће се спровести селекција професорског кадра.
I . Као прво намеће се потреба за формирање Института за пољопривреду.
Институт за пољопривреду је потребан јер је пољопривреда један од ослонаца привредног развоја и развоја села.Институт за пољопривреду би се састојао из неколико области, као:
1.Део института који би се бавио са анализом подобности земљишта на територији општине Крагујевац за засад појединих култура и у том смислу би се давали корисни савети задругама и пољопривредним произвођачима.Институт би имао веома блиску сарадњу са економским тимом на нивоу општине..У овом делу би били садржани у почетку воћарство ,виноградарство , засад житарица, лековито биље а касније како се привреда развија све би се ове целине шириле и деловале самостално.Задатак би био исто тако да се прате светски трендови у развоју пољопривредних наука и да се та сазнања брзо примењују сходно нашим условима.
2.Други део института би се бавио са технологијама прераде пољопривредних производа ,са оплемењавањем пољопривредних производа и њиховим усмеравањем према потребама тржишта.Овај део института би проучавао прераду производа из воћарства повртарства, виноградарства као и лековитог биља и он би имао уску сарадњу са економском струком и информацијама о захтевима тржишта.Економска струка би имала задатак да координира и контролише сарадњу института са задругама или директно са пољопривредницима. Економска струка била би задужена за праћење производних потенцијала пољопривреде а исто тако и за тачно дефинисање потреба свих тржишта. Институт би просторно могао да се смести у оквиру Института за стрна жита
II. Други битан фактор за подстицаја привреде је енергетика па би требало формирати институт за примењену енергетику.
Институт за примењену енергетикуи би требало да садржи два сектора; 1.Уштеда енергије и енергетска ефикасност
Не само у Крагујевцу него у целој Србији енергија се немилосрдно разбацује што значајно утиче на свеукупне трошкове у земљи.Да би се ово појаснило узећемо пример Заставе која на неки начин предстгавља бесконачни понор за трошење енергије а да се на томе не води рачуна.Имамо случај у лакирници у којој одвод кондензата није добро димензионисан и као последица тога је да измењивачи раде потопљени са кондензатом а да би лакирница могла да ради пара се пушта у атмосферу.Може се схватити о којим се губицима енергије ради. Други пример је градско грејање где није избалансирана хидрауличка мрежа јер нико више нема сазнање колико је пумпи у медју мрежи самовољно уграђено тако да имамо ситуацију да нам неки солитери буду превише грејани, па грађани отварају прозоре и бацају енергију напоље а други солитери се не греју довољно и морају да уграђују додатно грејање на струју.Ово су само неки примери да би се видело шта би требало да буде задатак дела института који се бави енергетском ефикашноћу.
2.Коришћење алтернативне енергије
Познато је да данас у свету постоји општа трка ,са правом ,за кориштење алтернативне енергије. Ресурс алтеррнативне енергије је јефтин и са еколошког аспекта је врло значајан. Индустриски развијене земље свој развој базирају на циљу да се за 20 до 30 година искључиво користи као енергетски извор алтернативна енергија.Поразна чињеница је да Србија није скоро ништа у овој области учинила. Иако имамо битне ресурсе у области алтернативних енергија: геотермалну енергију, хидро енергију, енергију сунца, енергију из биомасе и нешто мање енергију ветра која би добрим технологијама могла да се доведе до значајног производног потенцијала.Ми нисмо упознати са чињеницом да Србија има више геотермалне енергије него Западна Европа заједно. У Европи се граде на стотине геотермалних електрана.Шумадија има велике геотермалне ресурсе.У једној развијеној пољопривреди производила би се биомаса у великим количинама из које или преко биогаса или преко сагоревања може да се производи знатна количина електричне енергије.Институт би у овој области имао задатак да идентификује енергетске ресурсе у региону Крагујевац, да развије нове технологије , направи прототипна постројења и преко економске функције да их стави на располагањ фирмама које имају интерес да их производе.
Веома брзо Србија ће бити принуђена да уведе законе којима ће се регулистаи продаја струје држави из алтернативних извора енергије тако да ће ово бити један значајан приход и велика стимулација за грађане који желе да улажу у производњу алтернативне електричне енергије.Задатак овог института је да се развију нове технологије за добијање струје из сунца или из других алтернативних обновљивих ресурса и да се преко економске функције стављају фирмама на располагање за сериску производњу. Под предпоставком да ове идеје заживе, Крагујевац би имао могућности да постане центар за развој алтернативних енергија.Наставило би се са добром праксом изградње мини хидроелектрана и освојила сериска производњ за пласман и на ино тржиште.Само Индија по речима њиховог амбасадора спремна је да увезе 1500 таквих постројења.
Институт би могао уз стратешког ино партнера да развије сопствене електране на ветар.Позната је чињеница да када нема ветра ветрењаче не раде, то је озбиљан проблем. Потребни акумулатори енергије могу се правити поред ветрењача и укључивати онда каде нема довољно ветра.Са овом технологијом која би се развила у Крагујевцу имали би смо одмах приступ на светско тржиште.Институт би давао конструктивна решења која би се имплементирала у нашу привреду.Није искључено да се Застава једног дана бави алтернативним технологијама за покретање аутомобила.
III Трећи битан фактор за подизање привреде је област примењене (практичне) информатике .
Практична информатика би имала задатак да централизује рад јавних служби , обезбеђивање брзе комунокације између јавних служби и грађана. Сведоци смо ситуације да су градске структуре више него бирократизоване.У једној добро организованој имформатичкој структури сви би се послови завршавали максимално брзо.Навешћемо пример , ради илустрације, како раде информатичке службе у Канди. Ако грађанин изгуби новчаник у коме му је била возачка дозвола, саобраћајна дозвола, лична карта и напр. картице од банака.Грађанин се обраћа компјутерски надлежним службама и све ово што му је нестало завршава у року од 1 сат.Ако грађанин жели да види колико дугује за струју, за воду ,за грејање, пошто има информатичку комуникацију са јавним службама све може да сазна за 10 минута.Ми знамо да се у Крагујевцу чека на грађевинске дозволе и по годину дана. Преко умрежене информатичке комуникације ово се завршава у току од 1дана.Ово на први поглед изгледа као научна фикција али све је ово могуће остварити, само треба хтети , знати и имати политичке воље.
IV Битан научни потенцијал би се створио у оснивању института за машинство и процесну технику
Овај институт би развијао технологије за прераду пољопривредних производа, као напр. вакумске сушаре за воће, вакумске сушаре за дрво, вакумске сушаре за екстракцију лековитог биља као и развој разних хемиских технологиа према потреби.Институт би развио производе и уз помоћ економске функције стављао конструисани производ на располагање фирмама које су заинтересоване да се баве производњом опреме.На овај начин би се са временом стварао потенцијал знања , сопствени технолошки бренд , што је данас највредније и највише тражено и цењено у свету.За ово би се ангажовали само они професори са факултета који имају афинитета према примењеној науци.
V Институт за примењено грађевинарство
Крагујевац је у време социјализма био битан фактор у грађевинарству,а данас је ова структура скоро уништена.У данашњу станоградњу мање или више укључује се свако, без потребног знања.Сведоци смо какви се станови данас продају на тржишту.Квалитет градње углавном је веома лош.Све ово кошта, а незнање по највише кошта.Зато је Крагујевцу потребан институт који ће се бавити грађевинарством, који може да пружа услуге фирмама које се баве градњом у избору материјала, избору изолације и квалитетног материјала, праћење светских трендова у развоју грађевинарства и да сва знања из тих области прености на наше фирме.
Како се Крагујевац буде развијао, биће потребно да се раде све већи број индустриских хала, биће потребно знање о изведби лаких челичних конструкција које су јевтиније него што су стандардне. При томе ће се правити велике уштеде.Могуће је из овакве консталације да после неког времена настану грађевински гиганти који ће имати своју технологију коју могу да извозе на светска тржишта.
VI Институт за развој аутоматике за поједине процесе
Да би се комплетна структура знања заокружила потребно је за све ове делатности развијати аутоматику и електрику , тако мислим да би у неко касније време биоло потребно да Крагујевац има институт за аутоматику и електротехнику.
Кад се ови планови реализују и произвођачи почну да производе опрему, имаће потребу да се прави квалитетна аутоматика за регулацију процеса. Мора им се омогућити да потребно знање и уређаје добију у Крагујевцу. Велика корист ће бити за целу зајдницу ако се сва потребна решења могу наћи код нас.
VII Институ за развој хемиских технологија
Институт за развој хемиских технологија био за Крагујевац од велике користи,јер је познато да су знања из те области дефицитарна у граду. Хемија и технологије произашле из ње сигурно су најуноснија привредна грана и поред сазнања да у тој области има још понајвише да се истражује.У овој грани постоји највећи потенцијал за иновације.Кад се изврши анализа привреде развијених замаља може се одмах уочити да су земље са јаком хемиском индустријом , (земље које су највише улагале у развој хемиских технологија ) постигле најбржи привредни развој.Имамо сопствено искуство у Србији да су рецесију најбоље поднели и градови који су имали хемиску индустрију.Крагујевац, нажалост, чију привредну структуру чини машинска индустрија још се није опоравио од рецесије и питање колико ће опоравак још дуго да траје.Подручје Крагујевца и Шумадије има добре предпоставке за развој хемиске индустрије.Хемиске технологије посебно ефикасно могу да се примене на пољопривредну производњу.Предпостављам да кад би се уклопили енергетски ресурси, сунчана енергија , енергија из биомасе и геотермална енергија са хемиском технологијом, могли би се добити изузетно конкурентни производи за светско тржиште.Потернцијал знања који би се добио развојем хемиских технологија имао би далекосежне позитивне последице на општи развојн Крагујевца.Све ово уз обавезну примену најсавршенијих система за заштиту средине јер је наш примарни циљ да еколошки очувану средину оставимо у наслеђе следећој генерацији.
Општи осврт
Сигурно је да јака и модерна привреда тражи још мноштво института, као што су генетска истраживања, биоинжењеринг, телекомуникације, геологију, а не треба заборавити ни социолошке сфере и социолошка истраживања која у сваком случају могу знатно да допринесу стварању бољег друштва.Посебно је значајно да се отвори и Институт за вантелесну оплодњу као наш одговор на највећи проблем Србије-белу кугу. Све ове области треба да се уводе као надградња која ће проистећи из јаке привреде.Сигурно је да неће бити могуће све институте у кратком временском периоду основати и довести их у корисну функцију. Један по један институт за примењену науку годишње основан и доведен у функцију биће наш циљ.Ови институти ће бити ембриони за стварање великих инжењеринг фирми на подручју региона Крагујевац, и бавиће се продајом знања по целом свету.Веома је битна почетна организација и прави концепт. За формирање ових института нису потребна финансиска средства које град не би могао да обезбеди. Када се послује рационално и направи добар концепт институти у почетку могу да се оснују скромним средствима.
Кадрови
У реализацији овог плана проналажење добрих кадрова је најважнији и одлучујући момент. Предпостављам да би за руководеће кадрове требало тражити људе у доба старости од 40 до 50 година који су радили у производњи на технологијама, по могућству да су радили хонорарно на факултетима, да имају афинитета да се баве науком. Исто тако је потребно да ти руководећи кадрови имају амбиције за стварање, да буду вредни и предузимљиви.У фази конкурисања потребно је да дају своју визију о развоју института коју ће стручна комисија да процењује.
Запошљавање осталих кадрова би се одвијало тако што би се тражили најбољи студенти који имају афинитета према развоју.У сваком случају мора се водити рачуна да по нашем старом обичају не дође до неконтролисаног запошљавања непотребних људи тако да ти институти постигну сасвим контра ефекат, т.ј. да се претворе у институције за бескорисно изсисавања буџетских пара.
За сарадњу треба ангажовати факултетe и професоре који доносе са собом практично искуство и који су блиски пракси. Треба их плаћати од постигнутог резултата и конкретно решеног проблема.Исто тако је веома битно ангажовање страних стручњака и професора као консултанaтa, посебно оних који су у пензији и имају велики потенцијал знања као и добре пословне контакте.Овакви кадрови би се сигурно могли добити по јако повољним ценама како то кинеска пракса показује.
ИЕС СНС Крагујевац
Група за промоцију Крагујевца
Секција Привлачење инвестиција
Крагујевац 01.10.2009
