У овом ЈК предузећу испољавају се готово све слабости и накарадности , како локалне самоуправе , тако и управљачког састава ВИК Кг. У овом разматрању стања у предузећу ВИК Кг,за град једног од најзначајнијих , морају се раздвојити повод и суштина. Објаснићемо пре свега економске , финансијске и политичко управљачке накарадности пословања , од техничко - технолошких и организационих параметара функционисања предузећа .
Функционисање и пословање ВИК а , ни по чему се битно не издваја од општег стања целокупне јавне и ЈК привреде . Несумњиво је да се и у овом предузећу испољавају готово све слабости и накарадности , како локалне самоуправе , тако и управљачког састава ВИК а у овом разматрању стања предузећа ВИК КГ , морају се раздвојити повод и суштина ; пре свега економске , финансијске и политичко управљачке накарадности пословања , од техничко - технолошких и организационих параметара функционисања предузећа .
ТЕХНИЧКО ТЕХНОЛОШКО и ОРГАНИЗАЦИОНО
ФУНКЦИОНИСАЊЕ ВИК а
Устројство и функционисање послова водоснабдевања и канализације , макро организационо је постављено тако да обезбеђује уредно водоснабдевање , одвођење и пречишћавање фекалне канализације , на територији града , као и одређеног броја успутних насеља , која гравитирају на трасама магистралних водова .У основи , водоснабдевање града Крагујевца обезбеђује се прикупљањем воде са изворишта Грошнице , Мораве и Груже , технолошком прерадом , транспортом и мрежном дистрибуцијом до коначних потрошача . Капацитет изворишта водоснабдевања града и свих успутних насеља , сасвим је довољан и може се сматрати врло поузданим . Према Студији водоснабдевања Града Крагујевца , коју је још 2001. године наручио ресор ком. послова СГ , а коју је урадио ЕНЕРГОПРОЈЕКТ БГ , град КГ располаже сасвим довољним количинама воде за уредно и стандардно водоснабдевање становништва и привреде за нредних 15-ак година , према усвојеним претпоставкама раста потрошње и нужног одржавања и занављања постојећих изворишта , објеката , постројења , инсталација и опреме .Поједностављено интерпретирани закључци и препоруке поменуте студије , указују на неопходност благовеменог и систематског одржавања и очувања сигурносног предграничног капацитета у односу на гранични , са којим се мора дочекати активирање будућег новог изворишта . Сада је већ , сасвим очигледно да се усвојене полазне претпоставке потребних количина воде из студије , не остварују ни приближно тачно . Заправо предвиђени просечни годишњи раст потрошње воде од 20- 25 л/сек, до сада се није догодио , а и како ствари стоје , неће се ни задуго остварити . Не само да се није остварио раст потрошње , већ је у међувремену забележен и константан пад потрошње од приближно 20-ак л/сек , нарочито код индустрије . На основу свега тога , очигледно је век предграничног капицитета водоснабдевања града продужен за додатних 10-ак година , чак и да се садашње јадно економско стање , нагло поправи .Може се , дакле , сматрати да је град Крагујевац задуго , поуздано и потпуно подмирен довољним капацитетима водоснабдевања , јер се предгранични капацитет од приближно ~ 1.000 л/сек не може достићи ни у ком случају пре 2025. године , а гранични од приближно ~ 1.200 л/сек , такодје за наредних 10-ак година , најраније до 2030. године .Међутим , разматрање расположивог капацитета водоснабдевања као и закључци и препоруке урађене студије , са поменутим корекцијама , обавезно се мора разумети , само као целовит склоп испуњења свих услова остваривања расположивог капацитета .У постојећим околностима пословања , обезбеђивање свих неопходних услова за остваривање расположивог капацита , озбиљно је доведено у питање .Најважнији разлог за озбиљну забринутост и угроженост остваривања потребног и довољног капацитета водоснабдевања , без сумње је недовољно издвајање амортизације за занављање и осавремењавање објеката , постројења , опреме и инсталација . Постојећи ниво издвајања , ни издалека не покрива ни најоскуднији темпо занављања , поготову осавремењавања . На тај се начин , целокупан систем водоснабдевања незадрживо све више троши , него што се занавља . Да зло буде веће , не издвајају се средства амортизације чак ни у могућем обиму постојећих услова , опште друштвене немаштине , јер се огромна средства неоправдано усмеравају за подмиривање многобројних ненаменских трошкова , пре свега за подмиривање недопустиво обимног платног списка(вишак запослених) .Нормативном анализом , може се слободбо рећи да је са садашњег платног списка ВИК-а , потребно једва 350 радника , док је остатак запослених , чист вишак и ни са чим се не може оправдати (осим потребом за запошљавање партиски подобних будућих гласача).Али , овде се ради о озбиљним средсвима , тачније о 450 бруто плата , што сваког месеца износи најмање 200.000 еура,а сваке године приблизно 2,5 милона еура.Ако се обрачуном обухвати увећање наслеђеног платног списка са ~ 630 радника на ~ 800 радника и релативно шестогодишње увећавање од 6 x 20 = 120 радника , по основу пензионог и осталог одлива запослених у посматраном мандатном периоду , јасно је да се ради о стварном увећању броја радника за готово 300 запослених , што у овом моменту чини 2/3 од укупног броја ( 450 ) прекобројне номенклатуре платног списка .На крају овог обрачуна , више је него очигледно да се ови трошкови , посматраног шестогодишњег периода , пењу на преко 15.000.000 еура, што је чак двоструко више од мукотрпно обезбеђених средстава донације КFW -а од 2 милиона еура и кредита ЕБРД-од ( 4.000.000 еура ) .У суштини , ради се о замашним изгубљеним средствима , која би значајно могла да помогну техничко - технолошки опоравак система водоснабдевања и пречишћавања отпадних вода . Поред тога мора се узети у обзир и препорука из студије да је неопходно годишње улагање у занављање и одрживост изворишта и постројења , од најмање ~ 3,5 милиона еура .Оваквим , крајње нерационалним начином пословања , годишње се неповратно одлива 2/3 неопходних средстава за нормално и одрживо функционисање целовитог система водоснабдевања и отпадних вода .Без улагања неопходних средстава , сасвим је сигурно да се не може очувати расположиви капацитет .Постојеће стање је веома лоше јер се углавном ради на првом најнижем акутном нивоу одржавања , док се превентивно , планско и циклицно одржавање и занављање , врло ретко и врло оскудно спроводи .
Какво је стање и шта треба чинити ?
И З В О Р И Ш Т А и С И С Т Е М И
Г Р О Ш Н И Ц А је најстарији систем , саграђен тридесетих , а надграђен 60-их година прошлог века . То је у основи један класичан акумулациони систем за скупљање воде из слива реке Грошнице , топографске запремине 3,6 милиона кубних метара воде , али је због замуљивања , капацитет значајно смањен и сада једва да достиже 3 милиона кубика . Језеро , практично од свог настанка , никада није озбиљније чишћено . С друге стране , годишњи слив обезбеђује приближно 5 - 6 милиона кубика , што је практично 2 - 3 измене запремине акумулације , под условом да се због удара не отварају темени испусти и прелив, па се практично може сматрати да је реално искористиви капацитет слива и акумулације око 4,5 милионам кубика , што може да обезбеди приближно 150 л/сек изравнатог водоснабдевања . Вредно је споменути да је могућност повећања капацитета , препумпавањем воде са дуленске мини акумулације само теоријски могуће и да би морало да се уложи много средстава и времена , без обзира на ниске трошкове прераде и транспорта воде са овог система . О овом питању у ВИК у постоји детаљна анализа урађена још 1985. године , обрађена од стране технолога Р . Гогића и инж . Д.Милосављевића .Обрада воде , се врши стандардним хемијско - механичким поступцима флокулације , таложења и филтрације .Посматрани капацитет прераде воде је тек нешто већи од максимално могуће издашности слива и акумулације и свакако није већи од 200 л/сек. , јер су уска грла , првенствено таложници , а нешто мање и брзи филтери .Целокупан систем је у стању оронулости и запуштеноси и застарелости ,па је потребно спровести низ захвата . У првом реду :
Грађевинске интервенције на брани ;
Генерални претрес и ремонт опреме на брани , посебно сигурносне ;
Инсталације водозахвата ;
Опрема и инсталације за припрему и дозирање хемикалија ;
Сређивање таложника и брзих филтера и поступно реновирање , ради достизања капацитета у шпицу ;
М О Р А В А је други водоводни систем и по старости и по величини . Грађен је етапно у више фаза , у периоду 60 их и 70 - их година . Систем је конципиран као водозахватно каптажни низ од 14 рени бунара у инфилтрационом приобаљу реке В. Мораве , на простору села Брзан , одакле се вода , магистралним цевоводом 700 мм , двостепено , преко трансмисионе пумпне станице у Жировници , потискује до постројења на Кошутњаку , где се вода додатно , механички аерише и филтрира , а одатле дистрибуира према граду . Систем је у основи технички и технолошки конципиран релативно једноставно и поуздано . У грађи система , далеко најважније место заузима каптажа рени бунара . Али , систем од почетка није остваривао пројектоване параметре издашности , превасходно због низа припремно - техничких пропуста , који се више нису могли исправити . Пројектована издашност и задати капацитет каптаже , од приближно 500 л/сек , никада није достигнут , без обзира на све напоре који су касније улагани . Највећи капацитет , ни у најповољнијим хидролошким приликама инфилтрационог речног приобаља , па чак ни у условима вештачког прехрањивања бунара , никада није премашивао капацитет већи од 320 - 330 л/сек , који се после пар година , систематски смањивао сваке године , да би се сада свео једва на 150 л/сек . Основни разлози овако великог снижења издашности бунара , пре свега леже у чињеници да бунари нису ни најмање одржавани ни превентивно , ни плански , камоли , циклично , осим нужних акутних интервенција , али не у зони подземних инсталација , већ искључиво у делу погонске и механичке исправности . Сада на читавој плантажи од 14 рени бунара , скоро половина бунара не остварује ни минимални ниво хидраулично транспортне рентабилности . Према поклоњеној студији ( 2003.) хидрогеолошког инстита из Инголштата , јасно је назначенао шта би требало и шта је могуће урадити на овом систему .При том , треба имати у виду да би , са потпуно уређеног и дотераног система Морава , било могуће снабдевање далеко најјефтинијом водом у склопу интегрисаног градског водоснабдевања .Мора се започети систематска регенерација подземне каптаже и комплетно испирање утиснутих дренова .
Поред ових захвата , по потреби и према претходно спроведеним хидролошким испитивањима подземне инфилтрационе лепезе , неопходно је извршити и накнадно утискивање одређеног броја нових дренова , као замену дренова који су утиснути ван домашаја пуног водозахвата .Такође поступак регенерације се мора спроводити редовно и периодично , да би се одржао високи ниво рентабилности и економичности експлоатације .Искуства у свету показују да је најважније редовно и благовремено вршити перодичне захвате регенерације , јер се само тако могу вишеструко исплатити уложена средства . То практично значи , да би се сваке године на моравској каптажи морало регенерисати најмање 2 - 3 бунара и да се овај посао мора радити непрекидно . Годишње уложена средства од приближно 50 - 80.000 еура= 5- 8.000.000 динара , могу се лако вратити преко повећане испоруке воде , са далеко најнижим трошковима по једном кубику испоручене воде , а уложена средства за редовну и квалитетну регенерацију бунара учествују у цени једног кубика воде , једва са једним динаром , под условиом да се достигне устаљен режим експлоатације од 250 - 300 л/сек .
Друга препорука студије , односи се на нужну потребу реконструкције транспортне хидраулике каптиране воде из бунара .Постојећи систем директног потискивања каптиране воде из бунара до трансмисионе пумпне станице у Жировници са потисним притиском од преко 12 бара у паралелном спрегу свих 14 пумпи из бунара , крајње је недопустиво , јер се на тај начин драстично обара степен корисног дејства .Тако инсталиран парални спрег од 14 пумпи просечне снаге 40 кw , значајно увећава потрошњу електричне енергије , а то је заправо и најкрупнији трошак у раду овог система за водоснабдевање града .Донекле треба разумети разлоге оваквог спрезања пумпи , пре свега због етапне изградње система , али је после трећег или четвртог изграђеног бунара , пумпе требало повезати у заједнички сабирник каптиране воде и у том случају би се каптирана вода из бунара могла подизати до сабирника , пумпама далеко мање снаге и са много нижим притисцима .Потребно је истаци да је исказана препорука из поменуте студије потпуно у сагласности са теоријом паралелног спрезања пумпи , где се у литератури не препоручије паралелно повезивање више од три пумпе у истовременом раду , осим у случајевима - резервних погона .Поред ових недостатака , присутан је и проблем стања магистралног цевовода 700 мм , који је због вишедеценијског неодржавања и незанављања значајно инкрустриран и сужен , тако да су отпори струјања знатно увећани , па је и потрошња ел . енергије значајно увећана . И због овог разлога је веома значајно да се инсталација транспорта каптиране воде из бунара преуреди и хидраулички оптимизира , како би се систем до краја рационализовао . Наравно да би се , оздрављењем овог система , поред наведених користи , уједно и значајно продужио век граничног капацитета укупног водоснабдевања града .Остале потребне интервенције на систему су далеко мањег значаја и обима и практично се односе на текуће одржавање и модернизацију даљинског преноса података и управљања , што би у будућности могло да смањи број ангажованих радника и на тај начин допринесе додатном снижавању трошкова производње .Тако се могу побројати још неке ситније мањкавости , као што је постројење Расингових прстенова на Кошутњаку, за аерацију и одгвожђавање воде , пресређивање филтерских поља и сл .
Г Р У Ж А је најмлађи и уједно највећи систем за водоснабдевање града , пројектован и саграђен 1985. године , са наменом да на вештачкој акумулацији реке Груже , топографске запремине 64 милиона кубика , прикупља атмосферске воде са слива , величине готово ~ 1.000 квадратних километара .Концепт пречишћавања воде из језерске акумулације , базиран је на хемиској и механичкој обради - флокулацијом , коагулацијом , таложењем и завршном филтрацијом преко филтерских поља са кварцним песком .Систем је пројектован за режим прераде од 900 л/сек , а у шпицу и до 1.200 л/сек . Ипак , поуздани и потврђени капацитет је нешто нижи и може се сматрати да је капацитет устаљеног режима , приближно 700 л/сек, а кратко форсирани највише 900 л/сек . Систем Гружа , такође као и остали водосистеми , прерађену питку воду , потисним пумпама транспортује магистралним цевоводом 1.000 мм , дужине 22 км , прво до прекидног резервоара на Вучковици - запремине 2.000 кубика , а одатле надаље , гравитационо до резервоара за изравнавање Р 14 ( 34.000 кубика ) у Станову , одакле се вода дистрибуира висинским зонама и градској мрежи .Систем је после почетних проблема пробног погона , стабилизовао процес и квалитет воде који задовољава све прописе здравствене исправности воде .Али и даље остаје присутан проблем превелике сложености и обимности система , који скупа чине испоручену воду најскупљом у односу на остала два система .Систем је такође и веома сложен за одржавање , поготову што је од града удаљен добрих 26 км . Али , сложеност одржавања и висока условљеност погонске спремности од исправности и подешености постројења , захтевају изузетно одговоран рад и управљање системом , поготову певентивно - планским и цикличним одржавањем свих елемената система .В С Гружа је најосетљивији и свако дуготрајно занемаривање систематског одржавања , може да изазове озбиљне, чак и трајне застоје .
Најозбиљније питање је стање бране и акумулације !!!
На брани је изграђен специјални објекат за осматрање и праћење стања бране и акумулације , прибранских инсталација и опреме за управљање акумулацијом , са којом се мора поступати крајње опрезно и одговорно јер се таква опрема у брану уграђује само једном , приликом изградње и нема могућности поправке , без великих застоја , као што је потпуно пражњење акумулаце и сл .Нема сумње , да би овакве интервенције могле да изазову вишемесечне , па и вишегодишње застоје .
Постројење за прераду воде са комплетним пратећим објектима , инсталацијама и опремом , такође захтевају изузетно одговорно праћење и планско превентивно одржавање , јер би непланска отказивања или евентуалне хаварије , могле да изазову застоје са несагледивим последицама . Готово сви елеменати постројења за прераду воде , после 25 година непрекидног рада , без значајнијих занављања и са оскудним одржавањем , изазивају озбиљне сумње и зато је нарочито важно обратити пажњу на најосетљивије целине :
Водозахватни водови са бране ;
Расподелна рачва и рингколбен затварачи ;
Доводни тунели коагулатора ;
Погон за припрему и дозирање хемикалија ;
Оба коагулатора у целини ;
Филтерска поља , посебно филтерске дуваљке за прање песка ;
Цевна разводно регулациона галерија ;
Резервоари чисте воде са сабирним колектором ;
Пумпна станица ;
Постројење за заштиту од хидрауличког удара ;
Станица завршног хлорисања и излазног мерача испоручене воде ;
Магистрални транспортни цевовод , пречника 1.000 мм - дужине 22 км .
Нарочито је важно предузети систематско перманентно , превентивно - планско одржавање и занављање магистралног цевовода .
У првом реду због продужавања рентабилног века трајања цевовода и спречавања већих застоја .До сада је ретко рађен генерални претрес и рехабилитација катодне заштите цевовода , као што се и испирање цевовода и претрес свих шахти ваздушних вентила и темених испуста за испирање , радило само у инцидентима . Стање трасе цевовода је већ сада у великој мери неизвесно , јер се објективно на овом задатка најмање радило .Али , осим цевовода , мора се рећи да систем још увек релативно солидно функционише , јер се ради о веома робусном и релативно младом и умерено истрошеном постројењу . Управо то и јеста главни разлог , зашто би сада требало приступити систематском одржавању , занављању и осавремењавању целовитог система , јер би свако одлагање и чекање отказивања и хаварија , сигурно ће имати несагледиве последице и неупоредиво већу цену .
Д И С Т Р И Б У Ц И Ј А М Р Е Ж А
Практично је дистрибуција воде завршница водоснабдевања , а водоводна мрежа најнепосреднији контакт са потрошачима .У процесу водоснабдевања је све остало могуђе уредити до краја , осим разводне мреже . Мрежни развод , или просто мрежа , толико је комплексан посао , који никада нема краја и увек представља дежурног кривца у дугачком ланцу водоснабдевања .
Шта је главно и како управљати мрезом ?
Прво , мрежа се мора плански и превентивно одржавати , али изнад свега и
занављати , јер се само тако могу спречити или умањити инциденти и штете .Штете које наноси лоше изведена и лоше одржавана мрежа су вишеструке и по правилу се не могу предвити , али се могу и морају очекивати .Лоша мрежа производи штете и ВИК у и грађанима , али када се све сабере и одузме , ипак се све штете , на крају преваљују преко грађана . Најпре треба истаћи да је у граду и околним насељима постављено око 500 км уличне водоводне мреже и око 400 км канализационе , што је још увек далеко од задовољавујућег обима . Међутим , стање постојеће мреже , посебно водоводне мреже је изузетно , чак алармантно лоше , јер се састоји од значајног дела старе , дотрајале и незанављане , кроз коју се непрекидно губи готово 40 % , чисте обрађене питке воде и треба истаћи да је ова цифра , ако је тачна , чак нешто нижа него што је раније била . Поред оволиких губитака , које на овај или на онај начин , на крају ипак плаћају грађани , цурење и пуцање мреже наноси и огромне - немерљиве штете саобраћајницама и осталој градској инфраструктури . Из тог разлога , неопходно је сваке године занављати и реконструисати најмање 15 - 20 км дотрајале мреже , и још толико изградити нове мреже . Поред тога , неопходно је радити и на проширењу канализационе мреже , док је проблем одржавања канализационе мреже неупередиво мањи .За овакве подухвате неопходно је сваке године уложити најмање1,5 милиона еура , што је у оваквим економским и социјалним приликама изузетно деликатно и у том погледу треба бити крајње опрезан у политичко - изборним наступима и обећањима .Међутим , проблематика одржавања , а нарочито ширења и водоводне и канализационе мреже , одавно је изашла из оквира планско урбанистичке регулације и оптимизације мреже . Напротив , развој мреже је постао врло крупан политичко изборни џокер и додатно је оптеретио и накарадио ову , ионако тешку комуналну област .Нарочите компликације у решавању овог проблема , потичу и од мноштва нерешених имовинско правних несугласица , а посебно од огромних притисака бројних нелегалних насеља , са оскудном или никаквом комуналном инфраструктуром .Други , практично недељиви део мреже , јесу прикључци потрошача . Ово је уједно и главно чвориште свих проблема , неспоразума , а врло често и сукоба измедју ВИК а и потрошача . На овом месту укрштају се бројни проблеми - технички , урбанистички , правни , нормативни , комерцијални , социјални , па чак и политички .Постоји читав низ разлога због чега је стање овакво , али се разлози практично могу поделити у две основне групе .
Прва група разлога лежи у лошој и неприменљивој градској одлуци о водоснабдевању , посебно након задњих измена и допуна , којима су одредбе претежно исполитизоване и подређене интересима ВИК -а , а далеко мање потрошачима , посебно грађанима . Тако се , нпр , поменутом одлуком , обрачун и наплата воде врше , у много чему на штету потрошача , јер се потрошачи најдиректније поткрадају . До те мере се крше права потрошача , да се чак и закон о одржању материје негира , тако што се перфидно манипулише са очитаним количнама потрошене воде и паушалним задужењима - према броју чланова домаћинства . На тај начин , практично се зарачунава већа количина воде од потрошене , јер измењена одлука уместо површине стана , узима у обзир чланове домаћинства , што је неприменљива и потпуно напуштена пракса свуда у свету .
Друга група разлога лежи у непримереним и неопреавдано високим накнадама за добијање потрошачких прикључка и та је категорија у великој мери нерегулисана и отета свакој друштвеној контроли . Поред наведених проблема главних узрока , постоји још неколико значајних сметњи у функционисању мреже , као што је пракса неблаговремене и несолидне санације саобраћајница , након интервенција , лоша комуникација и сарадња са грађанима , непоштовање приватности поседа и сл .
О С Т А Л И П О С Л О В И
Поред номиналних послова јавног водоснабдевања и канализације , у ВИК у организационо егзистирају и многи други придружени послови , мање или више наслоњени на основну делатност и чија се рентабилност никада није могла потврдити , јер никада нису јасно разграничена места трошкова и прихода .То су , пре свега послови хидрограђевинске оперативе тзв. изградње , која се првенствено бави изградњом и развојем нове водоводне и канализационе мреже .Поред изградње , присутни су и послови водопројекта , који пре свега обезбеђују израду оперативних пројеката изградње мреже и прикључака и њихово саобразавање са регулационим плановима градске инфраструктуре .Такође се , по одобрењу Републичког завода за мере , обављају и послови уградње и баждарења водомера , што је логично и сасвим оправдано , под условом да је посао рентабилно организован .Поред читавог низа заједничких служби , у ВИК -у је организована и веома гломазна служба обезбеђења , као и служба ППЗ - е и ПТЗ -е .Међутим , посебно је уочљива једна организацина парадоксалност . Огроман број наприманих радника , организационо је везан за послове одржавања и унапређења функционисања свих делатности ВИК а , што би , на први поглед и могло да буде добро и оправдано , само када би ниво издвајања средстава за одржавање био довољан да заиста упосли све раднике са платног списка одржавања . Осим тога , у ВИК у је још увек присутно одржавање многих ствари , које се више у свету и не одржавају , већ се на други напреднији начин , решавају императиви погонске спремности . Али , то је цена непланског и неблаговременог деловања и ненаменски потрошеног новца .Појединачно залажење у поре организације ВИК а одвело би нас у бескрај и зато се треба задржати на основој оцени да се према садашњој систематизацији , ни изблиза не поклапају радна места и објективно потребни послови . Генерално посматрано , јасно је да не може бити поклапања , када се прва и најосновнија рачуница не поклапа са базним нормативом организовања послова водоснабдевања , према коме би требало успоставити везу између обима водоснабдевања и броја запослених . Ако се , посматрају светски нормативи од 15 до 25 л/сек по запосленом и ако би се спровео обрачун на примеру Румуније са 12 л/сек / 2004 . године , то би значило да у ВИК према максималном капацитету , не би требало да се нађе више од 80 запослених , док би према тренутно ангажованом капацитету тај број био највише 50-ак што је скоро 16 : 1 при садашњем броју запослених ! Узимајући у обзир све присутне дугогодишње накарадности које отежавају , па чак и спречавају озбиљне Ј и ЈК реформе , може слободно рећи да у ВИК у не би требало да буде више од 300 - 350 запослених , али свакако не 800 . Наравно да је овај обрачун у нашим приликама , у читавој земљи , потпуно неостварив из многобројних разлога , делом из давне прошлости , већим делом из блиске прошлости и највећим делом из садашњости .
Који су то разлози ?
У првом реду је то накарадна поставка уређивања и организовања послова од јавног значаја , без икаквих задатих критеријума пословања , а посебно без стручног и јавног надзора . Тако се јавни послови , па и водоснабдевање одвијају годинама и деценијама , без нормативног одређења и прецизирања дозвољених ресурса пословања . Поред тога нису постављене ни одреднице које би једнозначно требало да одређују који све послови треба да буду организовани као јавни , што је сада крајње произвољна категорија и представља краву музару у поштено - непоштеним политичко страначким погодбама .
У оваквој општој конфузији и општој отимачини од Ј и ЈКП , посебно је изражен недостатак независних државних регулаторних тела , агенција и савета , који би , као што је то пракса у свету , значајно помогли сређивању општег Ј и ЈК јавашлука . Нарвно да је у таквим неодређеним и нејасним пропозицијама пословања могуће политички наградити директора за катастрофално управљање ВИК ом . Не треба бити много видовит , па закључити да нигде у свету не би било говора о награди за погоршано пословање предузећа , јер шта може у пословању предузећа да буде горе од смањеног обима остварених услуга и енормно повећаних трошкова ? За такав се резултат пада и на школском испиту , а на друштвено одговорним и значајним задацима , поготову . Уместо регулаторног тела у ВИК - у се пословање уређује и контролише преко управног и надзорног одбора , који такође нису ни стручни , а још мање независни .Требало би се озбиљно замислити над податком да је и Хрватска пре пар година институционализовала улогу и деловање Регулаторних тела на свим нивоима Ј и ЈКП .Не може се заобићи ни реална чињеница веома значајног деловања синдиката који се , мање више , не баве истинским задацима заштите права запослених , веђ су у највећем броју случајева оријентисани на непринципијелне нагодбе , негирајући основну чињеницу и потребу рационализације Ј и ЈКП .Заиста је тешко , а биће и још теже успоставити аргументовани дијалог у затеченом стању и поставити као заједнички циљ истовремено подизање економичности и ниво услуга Ј и ЈКП .
З А К Л Ј У Ч Ц И и П Р Е Д Л О З И
На првом месту , неопходно је, на републичком нивоу , а затим и на локалном нивоу целовито уредити и прецизно прописати уређивање , организовање и управљање ефикасним и економичним пословањем Ј и ЈКП .Паралелно у склопу овог уређивања , неизоставно се морају конституисати стручна и независна регулаторна тела агенције и савети .Након таквог системског сређивања , било би релативно лако , и функционално и организационо уредити ВИК . Следеће врло важно поглавље у решавању општег нереда и конфузије у Ј и ЈКП , свакако је и коначно уређивање примарне расподеле цене , или тачније речено , укидање праксе преваљивања мултиплицираних цена за привреду и друштвене кориснике , из већ довољно објашњених разлога . Наравно , да се постојећа накарадна социјално заштитна политика цена према грађанима мора решавити на један сасвим нови начин који обавезно мора да испуни основни задатак заштиту заиста социјално угроженог и осиромашеног становништва . У том смислу је неопходно конституисати одговарајуће социјалне пороте , како на државном , тако и на локалном и микро локалном нивоу . На тај начин би се , по скраћеној процедури , експедитивно , праведно и прецизно усмеравала помоћ , тамо где је и најпотребнија .То би у сваком случају морао да буде само почетни корак , како би се касније и трајно напустио овакав неодржив систем , наравно када се буде трајно изашло из овог стања економскког и социјалног безнађа .
Узимајући у обзир постојеће стање пословања у ВИК у , треба одмах херметички зауставити било каква нова запошљавања и ниједно образложење не сме да буде разлог попуштању , јер у ВИК у без икакве сумње има , више него довољно кадрова свих профила . Посебно треба нагласити да је у овом тренутку , најважније завести домаћински ред ,а не неко увођење футуристичких,
научних ,технолошких и менаџерских измишљотина , јер се њима , при оваквом стању пословања ВИК – а , задуго не може ништа добити .Требало би свакако , најозбиљније размотрити и могућност смањивања ВИК буџета , посебно у делу трошкова за исплату плата са постојећег гломазног платног списка(броја радника) , тако што би се , нпр , садашњи месечни буџет за плате од ~ 40 милиона динара , умањио за сувишних 200.000 € = 20 милиона динара , а запослени усмерили на ротацију уобављању неопходних послова .То би , заправо довело и до пропорционалног снижавања плата запосленима , али у сваком случају би значајно побољшало , већ увелико угрожено стања одрживог водоснабдевања .
Следећи крупан заокрет у сређивању ВИК – а , свакако би морало да
буде и рестуктурирање предузећа , посебно делова који би сродније и
рационалније могли да функционишу у интеграцији са другим комуналним
предузећима , где би се , такође рационалније уређивали послови .
Наравно да се овом питању мора посветити посебна техно – економска
анализа , али у сваком случају се овом задатку може приступити тек
након решавања питања општег уређења Ј и ЈКП , а посебно након
конституисања регалаторних аганција и савета , на свим нивоима .
Свако , унапред прејудицирано решавање статуса Ј и ЈКП ,па тако и ВИК – а , без претходне анализе циљева могуће трансформације поготову приватизације , потпуне или делимичне , било неисправно ,јер још увек нису исцрпљене остале многобројне и очигледне могућности примарног сређивања стања у ВИК – у .То ни у ком случају не треба разматрати без претходног довођењ предузећа у једно прихватљиво стање , посебно што још увек није угрожен хидролошки расположиви капацитет водоснабдевања и нису неопходне инвестиције за изградњу нових постројења .Уосталом , ова генерација и нема права да прода градска добра водоснабдевања и канализације јер их није ни стекла .
Сасвим је могуће , упражњене капацитете интензивније усмерити на
развој и ширење мреже водоснабдевања и канализације на околна сеоска
насеља , како би се упражњени приход од смањене градске потрошње ,надокнадио и при том допринео подизању комуналног квалитета живота на селу . Тако би , реално било могуће уступити добрих 200 л/сек капацитета , што би било сасвим довољно за санитарно ,( али не и за наводњавање ) снабдевање скоро 40.000 становника ,чиме би се готово потпуно подмириле потребе околних села .Остварен приход , такође не би био занемарљив и могао би значајно да помогне преко потребан опоравак предузећа .
~ • ~
Економски савет
Тим за Ј и ЈКП
