Нормативна неуређеност несумњиво је темељни извор готово свих накарадности у области функционисања и пословања комуналне привреде и ЈКП .Због тога се , најдиректније и не може остваривати дугорочна и дисциплинована одрживост комуналног пословања , што савршено погодује произвољном , неконтролисаном и штетном деловању многобројних , неекономских фактора ,поготово политичких.
ПРЕГЛЕД
ОПШТЕГ СТАЊА КОМУНАЛНЕ ПРИВРЕДЕ
СА АСПЕКТИМА
МОГУћИХ ПРОМЕНА И РЕШЕЊА
ОПШТЕ НАПОМЕНЕ
Стање и функционисање Ј и ЈК привреде , мора се посматрати у склопу целовитих економских , социјалних и политичких прилика у којима се остварује функционисање и пословање .У принципу , пословање и функционисање Ј и ЈК и комуналне привреде , мање више , у читавој земљи , одвија се у крајње накарадним и отежаним условима .
Шта су опште сметње и проблеми ?
Нормативна неуређеност
Овај недостатак , несумњиво је темељни извор готово свих накарадности у области функционисања и пословања ком . привреде и ЈКП .Због тога се , најдиректније и не може остваривати дугорочна и дисциплинована одрживост ком . пословања , што савршено погодује произвољном , неконтролисаном и штетном деловању многобројних , неекономских фактора .
У првом реду су то , дугогодишња политичко - коалициона вршљања ,
по Ј и ЈКП , без критеријума и јасно постављених циљева и задатака . Сасвим је и логично , што се у таквим произвољним и неквантифицираним условима управљања и пословања , првенствено и скоро једино остварују себични политичко - партијски и лични интереси . Тако нпр , још увек , листе платних спискова(запослених) у ЈКП , немају било каква прописана и нормирана мерила рентабилности , ефикасности и економичности , што је , абецеда нормалног уређења ових јавно поверених послова у читавом свету .Још увек се дефинисање и одобравање комуналних цена остварује у строго уским и затвореним круговима , по правилу , политичким шацовањем , од ока или из рукава , готово без икакве економетрије . Али се зато , уместо израчунавања , практикују договарања , дискрециона права и фаворизације страначких и коалиционих компањона . Све скупа , на овај начин се ствара огроман слободан и јавно неконтролисан простор , за све врсте спекулација и малверзација . Нема сумње , да се за овакво уређење и управљање , неизбежно мора платити врло висока цена . Али на жалост , високу цене ће морати да плате , како садашње , тако и будуће генерације , али много више . Недопустиво је да још увек , готово у свим областима јавних послова , нема независних регулаторних агенција и савета , који би прецизно уредјивали и прописивали критеријуме , мерила и услове , као што је то редовна пракса у сређеним земљама . Да би се боље разумела ова врста накарадности , може се посматрати пример потпуно прописаног начина организовања и извођења наставе у било којој школи , такође послова од јавног значаја . Јасно је да се у школама морају испуњавати прописани услови за све елементе организовања и извођења наставе - објекте , опрему , наставно и помоћно особље итд , али у свеме према задатим пропорцијама са бројем предмета и бројем ученика , како се не би догодило да школа запошљава 20 наставника по једном предмету или једном ђаку , или можда чак 20 служитеља по једној учионици .То би дакле био најочигледнији упоредни пример , како би требало поставити функционисање Ј и ЈК предузећа .
Диференцирање цена услуга
Ово је такође , још једна јако и дуго изражена аномалија и озбиљна сметња у Ј и ЈК пословању , која економски и социјално разара друштво у целини .Али изнад свега , онемугућава завођење реда и праведности између императива ефикасности пословања , с једне стране и нужно потребне праведне расподеле сиромаштва тзв. социјалне заштите . Још увек је присутно накарадно наслеђе вишедеценијске праксе преваљивања диференцираних комуналних цена :
за привреду као највише ,
за друствене кориснике нешто више и
за градјане - најниже .
Наизглед поштено и праведно , да поштеније и праведније не може бити !
Али , у основи је ова ценовна акробација , једна лицемерна обмана
( какву савремени свет , више не познаје и не практикује ) и која подједнако штети свима у ланцу услуга и потрошње . У првом реду , преваљивање трошкова на привреду , економски је сасвим неоправдано и недопустиво , јер привреди најдиректније увећава трошкове и смањује тржишну конкурентност , а такође и друштвене кориснике приморава на већа буџетска захватања , што се опет , на крају , поново преваљује на грађане - пореске обвезнике и тако у круг , без почетка и краја . Тек да се не би знало шта је чије , заправо да се не би знало , шта је поштено , а шта непоштено !
Али , овде се отвара и најкрупније питање примене социјално - заштиних цена , јер се ком. цене за категорију грађана униформно примењују за све грађане подједнако - без разлике и тако , практично најмање користе најсиромашнијим грађанима . То , заправо значи да се огромна друштвена средства неоправдано и крајње нерационално одливају за једну потпуно неефикасну , погрешну и штетну социјалну заштиту,која би се могла остварити неупоредиво јефтиније и ефикасније , само ако би се усмерила према онима којима је заиста и најпотребнија .Из тог разлога , морало би се најпоштеније и најодговорније приступити организовању , неке врсте локалних и микролокалних социјалних порота ,
које би имале задатак и надлежност објективне теренске идентификације стварне социјалне угрожности и чије би оцене и препоруке морале бити обухваћене , тачно адресираним комуналним социјалним алиментацијама . У сваком случају , ниво потребних средстава за праведнију поделу сиромаштва , био би неупоредиво мањи од садашњег бесмисленог расипања огромних средстава , којима се не постиже ништа , осим све већег продубљивања социјалног јаза . Уосталом , примери овакве врсте успешних транзиционих регулација , потврђују оправданост и неопходност суштиншких заокрета и реформи у овој области .
Недовољна амортизација
Евидентно је , све веће и све брже пропадање Ј и ЈКП , јер се , јавни капитални објекти , постројења , инсталације и опрема , већ дуго експлоатишу и раубују , мимо сваке мере , без потребног и довољног занављања и осавремењавања.О изградњи и инвестирању нових објеката и постројења скоро и да нема говора . Готово да је устаљена пракса пословања , без довољног или чак без икаквог издвајања амортизације , чиме се неизбежно и најозбиљније угрожава најосновније функционисање Ј и ЈК предузећа . Може се слободно рећи да је овај процес поодавно устаљен , на свим местима и на свим нивоима обављања јавних послова .Обелодањивање поразне запуштености Газеле , само је мали врх великог комуналног леденог брега , као што су очигледни примери , све чешећих и све жешћих бујичних удара и катастрофалних поплава , животних и привредних добара . Наравно да неуређени , нерегулисани и неодржавани сливови и водотокови , нису никакви изузетци или случајни лични пропусти појединаца . Напротив , са оваквим уређењем и вођењем Ј и ЈК послова , ове појаве сасвим су реалне и треба их очекивати у све већем и све штетнијем обиму . Примера и детаља је много и на сваком кораку , али по правилу , увек се ради о неблаговременом и недовољном занављању и осавремењавању .
Комунално подвајање грађана
Још један од крупних и јако изражених проблема накарадног устројства комуналних послова , свакако је и драстично подвајање грађана , јер је деценијама комунално сервисирање била и остала привилегија житеља градских насеља , док су приградска и сеоска насеља готово потпуно занемаривана и запуштана . За многе вишедеценијске пропусте , делимично и постоје оправдања , али за многе , свакако и да нема било каквог реалног оправдања . Тако нпр , не може бити оправдања за неорганизовање периодичног одвоза смећа , или за изостанак , макар и најскромније , изградње , уредјења и одржавања нужних саобраћајница и најнужније расвете у сеоским и периферним насељима , а да и не говоримо о локалном уређењу сливова и заштитних насипа од бујица и поплава .
Посебно негативни примери ком . подвајања грађана свакако да је и периферијско запуштање катастара , дивље градње , крајње оскудног и непланског уредјења грађевинског земљишта .Најгоре од свега што је присутно на периферијама великих градских насеља , свакако су политичко изборне уцене и награде . Мора се , такође , крајње поштено признати , да је претежна појава тзв. дивље градње и дивљег комуналног уређења на периферијама , највећим делом последица самопрепуштености и самопринуђености житеља тих насеља , да решавају своје животне потребе изнуђено , јер су власти деценијама упорно окретале главу од ових појава , али истовремено и од сопствене одговорности .
Нефикасност , нерентабилност , нерационалност и неекономичност
Проблем неефикасности и нерентабилности пословања , без изузетка је присутан у свим Ј и ЈК пословима .Главни разлог оваквог стања је прекомерна оптерећеност неоправданим и непотребним трошковима пословања .На жалост , ова појава није последица само техничког , технолошког и финансијског заостајања , већ је то , искључиво , плод неодговорног и недомаћинског управљања Ј и ЈКП .Међутим , узроци ниске ефикаснисти и нерационалног пословања у Ј и ЈК предузећима имају двојак карактер . Једни се послови , финансирају директном наплатом од грађана , преко цене производа и услуга , а други , финансирањем из буџета , по ценовницима и нормативима , скројеним за подмиривање свих страначких и коалиционих прохтева , неограничених кадровских збрињавања и осталих неконтролисаних трошкарења .Сва та захватања , наравно од пореских обвезника , тј , грађана , мимо очију јавности , наводно су под строгом контролом надлежних управних и надзорних одбора , такође страначко - коалиционих намештеника .
Други случај финансирања је наплатом од грађана , преко одобрених цена .
Одобравање цена Ј и ЈК услуга , посебно је осетљиво питање , јер је овај поступак потпуно остављен на милост и немилост градским владарима и њиховоим ком . менаџерима , такорећи ком. менажерији , без јасно утврдјених и ограничених трошкова пословања у размери са обимом и квалитетом обављања послова . Исход оваквог финансирања је двоструко штетан , тако што се лицемерна ценовна заштита грађана , немилосрдно обрушава на привреду и буџетске кориснике .Први пример , буџетског финансирања , чине послови - типа нискоградње , зеленила , тржница , јавне хигијене , одржавања кишне канализације , ЈСП - за обављање посредничких послова становања , обједињене наплате и сл . Послови овог типа неоправдано се и непотребно организују као јавни , на буџету , јер би се комотно могли и морали уговарати на тржишту у директној конкуренцији , чиме би се значајно могао растеретити буџет и на тај начин грађани ослободили објективно непотребних намета .
Други пример би представљали послови типа електродистрибуције , гасификације , водоснабдевања , грејања , прикупљања и одвоза смећа и итд .Ипак , овде се ради о нужној потреби трансформације и реформисања читавог система Ј и ЈК послова и предузећа , како би се , што пре зауставила даља пустошења и перфидно сиромашење грађана . У овом свеукупном легализованом Ј и ЈК јавашлуку , нарочито је изражена устаљена пракса пословања без прописивања и нормирања гранично дозвољених трошкова .Тако , један од веома крупних извора ком . нерационалности и неконтролисаног одлива буџетског новца , свакако је и одобравање нереално високих норматива у ЈКП , за послове који нису директно на оку грађана . То су у првом реду , прекомерно фаворизовани јавни послови , који још увек егзистирају мимо било какве конкуренције , као и изван било какве озбиљније друштвене регулативе . Нема сумње да генерирање сувишних трошкова пословања , најдиректније снижава и упропашћује све показатеље ефикасности пословања економичност , рентабилност и рационалност . Поред ових необоривих аргумената лошег вођења ком . привреде , исто тако је важно и питање неконтролисаног поткрадања грађана пореских обвезника , преко сувишних и нереалних ком. цена и намета .
У суштини свих ових ком. накарадности , заједнички узрок лежи у штеточинском и недомаћинском деловању однарођене власти . У том погледу , универзалност свеобухватног друштвеног и економског преображаја друштва у целини и успостављање домаћинског реда у вођењу Ј и ЈКП , биће незаменљиви у лечењу ових теских и запуштених болести .То је прва терапија која се мора применити и ни једна друга високо научна , високо технолошка или високо менаџерска интервенција , не може и не сме да има предност у односу на претходно успостављање поштеног и домаћинског реда и рада у Ј и ЈКП .
Неуређена и неорганизова топлификација
У анализи стања Ј и ЈК послова и предузећа , упадљиво је изражен дуготрајан проблем неуређене и неорганизоване топлификације становништва .Овај проблем је и по свом економском и хуманом карактеру врло деликатан и мора му се убудуће посветити неупоредиво већа пажња . У сваком случају овакво стање је и економски и људски неодрживо .Наиме , питање топлификације , тј . организованог ефикасног , економичног и еколошки консолидованог грејања становништва , већ дуго , дуго времена је потпуно неуређено и лицемерно се , преко тог врло значајног животног и здравсвеног ресурса , још увек прелази олако , без икакве дугорочне визије и коначног повезивања свих критеријума интегралне друштвене економичности и рентабилности .
Ради илустрације !
Деценијама и годинама , значајан број принуђених грађана , мимо своје воље греје се струјом , иако је сваком осредњем енергетичару добро познато , да држава мора да уложи приближно 8 кwh , примарних енергената за добијање само 1 кwh племените електричне енергије , да би се потом таква сложена - техничка енергија поново , кроз грејалице , враћала на почетно агрегатно стање најпростијег огрева , уз неизбежне губитке , 7 од 8 кwh , почетно уложене енергије . Крајње неумесно , штетно , неодговорно , али изнад свега - недомаћински !!! Зар треба и даље оклевати са решавањем овог проблема .Зар овај податак , не представља истовремено и неодложан задатак ? Да ли би осредњи енергетичари могли да израчунају најширу друштвену корист ,која би се могла остварити , свеобухватним решавањем топлификације ?Које и какве инвестиције и кредити за ове намене и за које време би се вишеструко исплатили ? Домаћински посматрано , више него икада до сада , овом се задатку мора приступити са највећом економском и људском пажњом , ако ни због чега другог , а оно барем због тога што зима и хладноћа свим грађанима , без изузетка , календарски стиже истовремено , чак и ако занемаримо економску корист .Обезбеђивање огрева за грађане , још увек је потпуно неорганизовано и у великој мери препуштено монополским и сумњивим рударско - трговачким спрегама , у шта се врло често укључују и спасилачки синдикати , што је сасвим поражавајуће и што уосталом и не би трребало да буде њихов задатак.Са друге стране , гасификација и даљинско грејање су тако уређени да се вишедеценијске привилегије и парадокси и даље одржавају , па чак и увећавају .Тако нпр , даљинско грејање , као наслеђена привилегија из авнојевског периода , и даље ужива бенефиције преваљивања нерегулисаних и конфузних цена на привреду и буџетске кориснике , што ће пре или касније , неминовно угасити топлане .
Са друге стране , гасификација као веома напредно и дугорочно одрживо решење топлификације , на жалост , не обезбеђује грађама пристојно и доступно грејање , због енормно високих и неоправдано назиданих цена земног гаса . Одавно у овој области вршља гасна олигархија под покровитељством владе , па тако и није никакво чудо да је цена толико назидана безбројним посредничким , транспортним и свакојаким таксама , накнадама и још дугим низом накнада на накнаде . У обрачунској формули цене гаса, како то похвално истиче садашња влада све је транспарентно и постено - само што је цена гаса у Србији
далико највећа у региону .
Грејање навећег дела грађана огревним дрветом , без сумње , још увек је спас , јер је објективно , уз сва довијања и грчења , ипак најдоступније , а врло често и једино могуће . Али , не треба губити из вида до каквих и коликих последица може довести прекомерна сеча шума и огољавање огромних сливних површина . Несумњиво да се на тај начин , широко отварају врата бујицама и ерозији , које по правилу увек раде удружено и против људи , ако се благовремено и плански не спрече .Треба , овом приликом , већ у уводним напоменама истаћи чињеницу да све земље које се озбиљно и одговорно баве тако важним питањима , као што су топлификација и заштита од бујица и поплава , строго прописује ниво пошумљавања и дозвољени ниво искокоришћавања дрвета , као огрева . Али то је цена , која неизбежно мора да се плати , када се држава не бави , уређивањем и организовањем економичне топлификације становништва .
Комунални БОН – ТОН
У склопу узајамног остваривања заједничких потреба и интереса грађана , поред законског уређивања међусобних права и обавеза између грађана и јавних послова , природно је да се сав ком. простор не може у целости уредити , строгом нормативом и параграфима .Очигледно је и сасвим логично да се многи неспоразуми објективно могу , много успешније решавати разумним и солидарним поступањем сваког грађанина . Такође , принцип узајамности у процесу остваривања јавних послова , подразумева истоветно поштено и културно поступање и друге стране у процесу целовитог ком . функционисања .Али , комунална култура , може се остваривати само у условима потпуно јасних и прецизних пропозиција и потпуно чистих рачуна . Наравно да се не може очекивати значајније испољавање ком. БОН ТОНА , када се Ј и ЈКП систематски отуђују од грађана и највећим делом се посвећују испуњавању страначко коалиционих циљева , задатака и интереса . Зар се може разговарати о било каквом озбиљнијем утицају ком. културе , у условима отвореног сиромашења народа преко нерегулисаних и неконтролисаних комуналних цена и намета . Грађани се не могу преварити , да не виде општи јавашлук и све очигледније комадање Ј и ЈК добара за уске коалиционе и личне интерсе . Ваљда је сасвим јасно , да се од грађана не могу очекивати аплаузи за све веће претварање Ј и ЈКП у бирое за збрињавање звано запошљавање страначких миљеника .Разуме се , да је изграђивање ком. БОН ТОНА , задатак који се не може остварити преко ноћи - специјалним едукацијама , форумима , тематским радионицама , округлим па на ћоше - столовима и осталим новоговорним фразама , потпуно однарође власти .Или , још горе , репресијом , која се увелико припрема за непослушне и ком . некултурне грађане .На помолу је насилна еманципација и насилно дисиплиновање непослушног грађанства , које , ето , неће да плаћа већински изгласане намете , није да не може , а камоли да не треба .То је дакле , фамозна најава казнено васпитне експедиције , после чега ће све бити неупоредиво боље , а зна се и за кога .Тако нам ето стиже и то цивилизацијско достигнуће Комунална полиција .
У свеопштем Ј и ЈК јавашлуку , посебно пада у очи лицимерност садашње однарођене власти , тако што на крајње циничан начан настоји да убеди јавност у своје поштене намере и проевропску оријентисаност . Задњих дана , све чешће и све одважније нам се нуди европска цивилизацијска тековина највишег домета комунална полиција Прогрес , нема шта !!! Само када не би било подвале ?
Прва и најважнија подвала је покушај власти да убеди јавност , како ће репресијом бити заведен ком. ред , а изгредници непослушни недисциплиновани грађани кажњени . И ето реда и благостања . Практично више неће бити ком . проблема , а о ком . накарадностима ,неекономичном и нерационалном пословању , више неће ни бити говора .
Друга , ништа мање важна подвала је пресељавање и преоблачење једне сувишне администрације у другу још сувишнију . Све је то увијено у пакет надолазећег завођења реда , јер ето и цео цивилизовани свет има ком . полицију , па је ваљда ред да тај прогрес стигне и до нас .Само што су креатори и предлагачи закона у политичко интересном заносу направили , један али вредан превид , да у том напредном свету , „муниципалити полице „ - не означава , специјално надлежну полицију за комунално инспекцијске послове , већ је то општа полиција која је превасходно надлежна и задужена за јавни ред и мир на територији
локалне - „муниципалити“ - самоуправе и ни у ком случају не представља
посебан пендрек и замену за ком. инспекцију , која и даље у свему има изворне надлежности и задужења .
Постоји и трећа подвала , подло срачуната на додатно пуњење буџета , и пражњење џепова грађана који су , ето , све недисциплинованији ,па све учесталије постављају питања цена , трошкова , економичности пословања , па чак , све чешће и све гласније спомињу реалне могућности плаћања ни из каквих прихода , тј . ни од каквих запослења . Та појава се не сме допустити и мора се у корену сасећи , док не постане прекасно , а ова опака пандемија , почне незадрживо ширење . Грађани имају право и обевезу да буду јавно и поштено информисани о сваком динару који се од њих узима и то не само за Ј и ЈКП.
ЕКОНОМСКИ САВЕТ
ТИМ ЗА Ј и ЈКП
