Сваки буџет састоји се из три дела. Део буџетских прихода, који су последица уступљених прихода имају учешће од 22.70% у буџету грда Крагујевца за 2010 годину. Уступљни приходи, који су доказ развоја привредне активности на локалном нивуо, прилично су дугорочно уједначени и говоре о недостатку привредне активности, непромењеној стопи запослености и непостојању пораста имовине. Са трансверним средтвима која износе 9,15 %, чине 31% буџета града Крагујевца за 2010 годину. Само трећина потребних буџетских средстава ће створити наша генерација у овој години. Остало град Крагујевац добија продајом наслеђа минулних генрација тако да су изворни приходи 68% буџета града.
Економски тим српске напредне странке није задовољан привредном ситуацијом у Крагујевцу. Ни наша генерација нема разлога да буде претерано понаосан на економску позицију Србије која је једна од две најнеразвијеније држава у Европи. Промене су неопходне, свим сегментима друштва у Србији. Посебно ће економке промене променити Србију а самим тим и град Крагујевац.
За системске кризе и суштинске дефиците нема лаких лекова. Водеће економсме нације настају, расту, убрзано расту и нестају. Готово да се потврђује органска терија раста и развоја, Алфреда Маршала. Дилеме нема, присуствујемо већ виђеној промени империја која самам по себи подразумева турбуленције, које доносе историјске промене које не подразумавју само јединство у богатству, већ и јединство у сиромаштву.
Два кључна стуба макроекономје, по њеном творцу Кејнсу, су монетарна и фискална политика. Прва да као инструмент макроекономске политике, обезбеди програмирани циљ, високу запосленост и ниску стопу инфлаијце, а друга да омогући развијност и брзи раст националне економије. Када се не примењују основне теоријске поставке добијате економску ситуацију у Србији. Неповерење у домаћу валуту, која је валутно нестабилна деценијама наметнуло је сусптитут валуту у промету. Поставља се данас дилема, оправданости монетарне политике и домаће валуте, која не може да обезбеди прихватљиву стопу инфлације и прихватљиву висину каматне стопе па је тиме недостижан трећи и четврти критеријум Европске уније .
Када држава троши преко 25% бруто националног дохотка, онда се не може говорити o функционалној држави. Српска јавна потрошња, директна и индиректна, уништава конкуретску способност српке привреде на глобалним нивоу, а самим тим не служи своијој мисији у убрзаном расту друштвног бруто производа.
Крагујевац је део Србије. И ефекти монетарне и фискалне политике преносе се на наш град. Србија и Крагујевац налазе се у фази транзиције, што би требало да значи превођење из једног власничког односа у друге. По начину фукционисања републичке и локалне упрве, у области економије, ми живимо у феудализму. Пред либерално друштво једини је историјски образац којим се може објснити монополско понашање у сегментима приврде и локалне самоуправе, а карактерише се свобухватном корупцијом и бахатошћу институција, злоупотребљених од појединаца.
Крагујевац је терцијални град са израженом тражњом, проистеклом из буџетских прихода квази средњег слоја насталог на партијским привилегијама. То је основ тражње, а самиом тим и привредне активности , при чему озбиљни буџетски дефицит доводи у питање постојање и просечне пословне активности у Крагуејвцу .
Сваки буџет састоји се из три дела. Део буџетских прихода, који су последица уступљених прихода имају учешће од 22.70% у буџету грда Крагујевца за 2010 годину. Уступљни приходи, који су доказ развоја привредне активности на локалном нивуо, прилично су дугорочно уједначени и говоре о недостатку привредне активности, непромењеној стопи запослености и непостојању пораста имовине. Са трансверним средтвима која износе 9,15 %, чине 31% буџета града Крагујевца за 2010 годину. Само трећина потребних буџетских средстава ће створити наша генерација у овој години. Остало град Крагујевац добија продајом наслеђа минулних генрација тако да су изворни приходи 68% буџета града.
Буџет града Крагујевца у предходних 5 година износио је 329.949.676 евра. Буџетски приходи су расли али суштина раста била је у економској класификацији, 742 приходи од продаје добара и услуга, и делимично, 812 примања од задужења. Локална администрација у периоду од 5 година, располагала је финансијским средствима из буџета града, приходима јавних предузећа и републичким сувенцијама од близу 600.000.000 евра. Свако може да претпостави шта би све могло да се уради у локалној инфраструктури са 600.000.000 евра. А тих ефеката данс нема.
И поред толиких прихода јасан је фискалани дефицит који је у порасту.
Данас град Крагујевац има кредитне обавезе од 24.500.000 евра и текућа дуговања од преко 10.000.000 евра. Још је поразнија ситуација код индиректних корисника буџета јавних комуналних преузећа. Град Крагујевц, је за отплату кредита и главнице, у периоду 2005-2010 године , исплатио страним банкама 15.000.000 евра. 2005 године отплата главнице износила је на годишњем нивоу 669.994 евра да би за 2010 године била планирана у 4 пута већем износу , 2.225.000 евра. Томе трба додати још око 2.000.000 евра по истом основу, у јавним комуналним предузећима на годишњем нивоу .
Када је 2004 године локалну управу преузео актуелни градоначелник, расходи за запослене износили су 5.312.544 евра. Данас износе 13.278.339 евра. 2.5 пута су већи трошкови за запослене. 73.562.325 евра је потрошено за запослене у периоду од 2005-2010 године. Број радника је удвостручен на 1189. Европски стандард је 1 % од броја становнка на територији ликалне упрве. У Крагуевцу значи око 200 запослених. Само за 1 годину поштовања европских стандарда, у овој области, град Крагујевац, би уштедео 11.6 евра. Планираним буџетским расходима за запослене, који се одрђују се у висини од око 17%, чини се чисто фиктивни план буџета, који проузрокује да се по консолидованом завршном рачуну, тај износ помера на 25,46% што је далеко изнад стандарда који за градове износи 14,7% . Локална администрација злоупотребљава ребалансе буџета, па се тако почетком године хвали 3 буџетом у републици, које се на крају године рализује са 70%, када изостаје свако поређење са буџетима других градова.
Идентична стуација је и у јавним комуналним предузећима која запошљавају око 2007 радника и број запоселних расте по просечној стопи од 5% на годишњем нивоу. Годишњи расходи по основу запослених су 13.942.675 евра. Укупн износ расхода за запослене, ако се додају и предузећа у власништву града, приближно је 30.000.000 евра. Оволики расходи предузећа, која су монополи, основни су узрок милионских губитака у већини комуналним преузећима у граду Крагуејвцу. Допринос јавних комуналних преузећа развоју града Крагујевца је занемарљив јер се преко 70% укупних прихода троши на расходе за заполене.
Карактеристични су трошкови за новчане казне. 2004 године новчане казне износиле су 64.385 евра. 2010 године планиране су у висини од 1.127.796 евра. Што је давадесет пута више. Укупно град Крагујевца, је само за новчане казне од 2005 до 2010 године, исплатио 4.594.938. евра. Десетак дечијих обданишта у нашем граду изградило би се на овај начин.
Економски тим Српске напредне странке у Крагујеву, је у октобру месецу 2008 године, изнео предлог од 10 тачака за превазилажење, долазеће екомске кризе. Данас се налазимо на ивици потпуне неликвидности, и неизмирене обавезе буџета града и јавних предузећа су све дубљи и чине озбиљан разлог неликвидности привпривреде града.
Тражимо да се ангажују две независне ревизорске куће и тиме ће се показати грађанима Крагујевца како је у њихово име, трошен новац из буџета града и јавних комуналних предузећа, а да конкретних ефеката у поселедњих 5 година није било. Сви крагујевчани а посебно привреда, плаћа неоуобичајено високе цене комуналних услуга и друге градске таксе, да би се суштински финансирала страначка инфраструктура владајућих странака.
Потпуно треба променити организацијону шему градског већа и градске управе. Треба је учинити, бројчано оптималнијом, ефикасном и кључно економичном. То исто важи и за јавна комунална предузећа. Уместо да буду један од стубова економског напредка јавна комунална преузећа постала су партијски баланс који Крагујевчанима донои највеће цене комуналних усуга које неповратно одлазе на партијске привилегије владајуће коалиције.
Српска напредна странка предлаже низ мера које су усмерене на припрему функционисања градских финансија за долазеће еконмске проблеме.
Формирати посебан тим у оквиру управе за финансије, који би пратио утицај економске кризе на локалне економске параметре и извештавао јавност.
До максимума тј. 0 динара, смањити тренутне обавезе сектора малих и средњих предузетника, у тренутку када тај сектор запошљава највећи број Крагујевчана.
Укинути дискириматорско формирање цена услуга јавних комуналних предузећа према сектору привреде.
Убрзати, поједноставити и учинити маскимално транспаретном сваку процедуру за инвестициону и пословну активност.
На сајту града, дневно објављивати изводе плађања, и све закључене пословне уговоре за сваку и најситинију набавку. Исто се односи на све директне и индиректне кроиснике буџетских средстава, и јавна комунлна предузећа.
Формирати гаранцијски фонд, за сукредитиртање каматних стопа за сва мала и средња предузећа, без било какве дискриминације на територији града Крагујевца.
За 30% умањити расходе за заполене. Расходе треба умањити селективно с обзиром на тренутну висину плата. То истовремено подразумева гарантовање сваког радног места, запослених и престанак запошљавања нових лица. Исто важи и за јавна комунална предузећа.
Укинути репрезентацију, и на миниму смањити трошкове путовања, као и све друге трошкове, који нису у директној вези са основним фукционисањем градске администрације, тј. основне делатности јавних комуналних предузећа.
Већ две деценије Крагујевац, и цела Шумадија, представљају жртве предизборних политиканата. У том смењивању разноврсних политичких и идеолошких опција Крагујевац је од долине гладних постао долина лажи. Последице ових лажи драматичне су, и несагледиве. Српска напредна странка позива своје суграћане да се замисле над овим обманама
Бити у долини гладних је социјално неприхватљиво, али прихватати да будете преварени је погубно за карактер Крагујевчана.
ЕС СНС Крагујевац
