Идеја да се расходи за запослене смање само 2-3% доказ је да ова власт не само да не поштује европске стандарде у које се  непрестано куне, већ не поштује и законе које сама изгласава у Скупштини Србије. Да нису у питању зараде запослених припадника и симпатизера партија садашње власти у Крагујевцу, овај проценат смањења би свакако био већи.Брига коју општинско руководство показује за запослене у сопственој администрацији (пошто је то њихово гласачко тело) морала би бити иста и за 25.000 незапослених крагујевчана који су  без посла и наде  великим делом због лошег руковођења градским ресурсима.

.

Израдом буџета за 2009.год. и његовим закаснелим ребалансом,градска власт је показала сву некомпетентност и нестручност. Са својим главним партнером Г17+  упорно  је тврдила да криза не постоји и да ће се сви развојни пројекти у Крагујевцу остварити из чега ће проистећи редовно и нормално пуњење градског буџета. Показало се супротно. Криза на коју су СНС и њени представници указали и пре њеног избијања, обрушила се на град. Добронамерно смо саветовали Градску власт да се тај Буџет доведе у реалан оквир и сви корисници упозоре на штедњу, али упозорење није услишено. Криза се показала  касније и послужила је као добар изговор за све неуспехе у Граду и ребаланс Буџета.

            Самоуверено и осионо направљен је нереално велики Буџет, а све зарад могућности да  енормно додатно задуже ионако презадужен Град. Сталним задуживањем град је доспео у дужничку кризу која ће будућим нараштајима тек донети велике невоље.

Последице проистекле из тога су велика дуговања Градске управе Крагујевца чак и локалним фирмама и јавним предузећима чиме је додатно отежана социјална ситуација у Граду.  

Промашити за 15% приходе Буџета само по себи је доказ нестручности оних који су га направили.

У филозофији и концепту предложеног Буџета за 2010. такође се види сва немоћ, а и незнање садашње Градске власти.

Предлог Буџета за 2010. и његово повећање од 5% у односу на ребалансирани из 2009. показује да се актуелна  власт више бави жељама него реалним могућностима за остваривање прихода.  

Идеја да се расходи за запослене смање само 2-3% доказ је да ова власт не само да не поштује европске стандарде у које се  непрестано куне, већ не поштује и законе које сама изгласава у Скупштини Србије. Да нису у питању зараде запослених припадника и симпатизера партија садашње власти у Крагујевцу, овај проценат смањења би свакако био већи.

Брига коју општинско руководство показује за запослене у сопственој администрацији (пошто је то њихово гласачко тело) морала би бити иста и за 25.000 незапослених крагујевчана који су  без посла и наде  великим делом због лошег руковођења градским ресурсима.

Смањење администрације за 20% као обавеза локалне самоуправе извргава се руглу и показује којом озбиљношћу градско руководство мисли да примењује законе које је само донело.

            Како се показало приликом прве ревизије Буџета Србије у последњих осам година злоупотребе су бројне и непобитно је установљено нерационално трошење пара грађана. То је   по међународним извештајима једна од главних препрека у развоју Србије.

Не чуди стога што и наш Градски буџет више година није имао независну ревизију јер се и из предлога новог буџета види да су у ставкама коришћење роба и услуга примећује незнатно смањење од 3% што је сигуран знак да ће и у ситним набавкама и тендерима да се понове ствари из предходних година кад је нестручним  и неодговорним радом буџет оштећен вишемилионским износима.

            Ставка која се односи на повећана издвајања за камате од 38%  као и повећање за отплату кредита од 43% односно по ребалансу за 32% најбољи је доказ за наше тврдње да смо постали презадужен град како грађани то на својим леђима осећају. Нереално задуживање и трошење новца свих грађана за пројекте који директно или индиректно не доносе повећано запошљавање, јасан су сигнал да се новац нерационално трошио и што је још горе спречио Град да може  у кратком року да постане добро место за инвестиције. Стога власт и они који су трошили олако узимане кредите морају да се суоче са анализама независних ревизорских кућа које ће бити ангажоване да утврде све елементе пословања по окончању садашње власти којој се већ назире крај. Сталним обећањима сад ће Фијат (2008, па 2009,па 2010,па сада 2011), сад ће Плаза за три месеца, па опет за три месеца, па само да промени извођача ,па,па... уз пуно таквих примера, а године  и месеци пролазе. Пролазе године  у ишчекивању да се остваре „пројекти“ и запошљавање, и грађани се претварају у таоце неодговорне политике садашње градске власти.

            Какве стручњке имамо потврђује и ставка „природна имовина“ (продаја градског грађевинског земљишта) где се показује сва нестручност предлагача Буџета јер је у овогодишњем Буџету првобитно било планиран приход од 315 милиона да би ребалансом био смањен за 80% на само 66 милиона динара и сада поново повећан у новопредложеном буџету на 225 милона динара, сигурно уз претпоставку о наводном изласку из кризе коју тако упорно најављују коалициони партнери на републичком и локалном нивоу, а инвеститори  и грађани сасвим другачије осећају и виде. Што би народ рекао „Што је баби мило...“. Толике осцилације у планирању прихода потврђују оно што смо на почетку текста рекли о стручности градске власти. Oвде не престају проблеми које ће грађани и будућа власт имати јер су у току спорови милионске вредности у еурима за земљиште које је Град продао а по окончању судских спорова највероватније ће тужиоци добити милионске одштете. Нелт, Дис, Стрна жита, још један начин на који је грађанима Крагујевца наметнута чак и будућа обавеза. Нажалост,  изгледа да  то није брига садашњу власт ко што рече Луј 14 :“После мене потом“.

            Провидни покушај да се сачува плаћена изборна база је повећање средстава за Агенцију за одржавање. Овде свакако није реч о енормно великом проценту, већ о намери да се добар део вишка запослених из општинске администрације пребаци у Агенцију и тако сачува за садашњу власт у граду један број сигурних гласача.

            Поздрављамо издвајања за спорт али тражимо да се та средства расподеле по критеријумима и ставовима који важе у Европској Унији. Финансирање школског, омладинског и рекреативног спорта у складу са најболјим европским традицијама и конвенцијама мора бити основ којим се показује брига за правилан развој и здравље омладине.

Једино са чиме смо у Буџету за 2010 задовољни то је повећано издвајање за социјалне потребе грађана. Добронамеран предлог који смо дали да та давања и у Буџету за 2009 буду знатно повећана био је одбијен уз опаску да нема кризе и да то просперитетном граду какав је Крагујевац не треба. Наравно, време је потврдило да смо дебело били у праву и поздрављамо одлуку да се коначно прихвати реалност и социјално угроженима још више укаже пажње. Упозоравамо да и у том сегменту строго мора да се води рачуна како би помоћ дошла на праве адресе без могућности било какве злоупотребе.

Услед свега напред изнетог изражавамо велику дозу неповерења према Буџету за 2010.год. и сматамо неопходним ревизију Буџета за 2009.год., па да видимо ко пије, а ко плаћа.

Економски савет

СНС Крагујевац