Никола Селаковић: Даме и господо новинари добар дан и добродошли на конференцију за новинаре Српске напредне странке.  Српска напрредна странка оцењује да је животни стандард грађана Србије пао на најнижи могући ниво у претходној деценији. Да је Србија земља са најнижим примањима међу земљама у региону доказују и катастрофални статистички подаци дати крајем месеца августа. Према томе Србија се налази на самом дну лествице по висини просечних зарада у региону. Најниже просечне зараде имају Србија, Албанија и Бугарска у висини од 320 евра, затим ту је Македонија са 330, 83 евра, потом Босна и Херцегивина са 394, 50 евра, затим после Босне и Херцеговине ту је Румунија са 361 евро па  затим Црна Гора са 456 евра, потом Хрватска са 724 евра и ту су још Словенија и Мађарска, Мађарска са 730 и Словенија са 935 евра. Ови поражавајући подаци слика су и прилика учинка актуелног режима у Србији, режима који може да се подичи тиме да је Србију бацио у ред земаља са најнижим просечним примањима у региону. Зашто кажем да је Србија најнижа иако и Албанија и Бугарска такође имају тих 320 евра? Па због тога што је куповна моћ грађана Србије неупоредиво мања у односу на куповну моћ грађана Албаније и грађана Бугарске. Чиме то још ова власт може да се подичи, а да није у питању чињеница да је Србија једна од 40 најнепожељнијих земаља за живот? Да падамо сваке године све више и више на листи земаља по погодностима за улагање страних инвеститора? Можда једино може да се подичи тиме да је Србија вероватно прва међу земљама у региону по маркетингу који њен режим спроводи и ужива.

Дакле, када бисте пустили неком политичком незнанцу, незнанцу наших политичких прилика, ударне информативне емисије оних медијских кућа које су најближе режиму, ти љиди не би могли да не помисле да је Србија земља у којој индустријска производња цвета, а да је Србија земља која је премрежена путевима који се још више граде, обанављају, да је Србија земља у којој људи итекако желе да остану и желе да живе. Још увек се нико не осврће на чињеницу познату почетком ове године да преко 70 посто студената у Србији жели да напусти своју земљу након завршетка студија. У складу са том медијском причом која достиже своје неслућене врхунце о другој теми говориће вам нешто више мој колега Марко Ђурић.

 

Марко Ђурић: Даме и господо новинари, Српска напредна странка апелује на представнике режима да престану да уместо изградње озбиљних инфраструктурних објеката свакога дана производе нова Потемкинова села у местима и градовима широм Србије чији је рок трајања  отприлике онолики колико и траје њихова промоција у медијима блиским режиму или у најбољем случају колико траје посета неког од представника власти тим Потемкиновим селима и имагинарним градилиштима широм Србије.

Српска напредна странка и грађани Србије још нису добили одговор на питање шта се дешава са деоницом коридора 10 аутопута код села Левосоје на југу Србије који је Влада помпезно отворила 07. јула прошле године, најширој јавности представила изградњу те деонице као свој велики резултат уз велику помпу, уз присуство председника Владе, министара, највиших званичника, а данас ова деоница изгледа овако. Дакле, нема грађанина Србије који ни на тротинету може да прође овом деоницом ауто-пута безбедно. Сигнализација пута не постоји, надвожњаци нису завршени и завршавају се у њивама, а можете их прећи једино уколико владате способношћу левитације. Ово са озбиљним ауто-путем нема везе и то је нешто што је јасно свакоме ко иоле има прилике да путује Србијом, а бога ми и таквих је све мање.

Дакле, овакав неодговорни однос представника власти према изградњи инфраструктуре само је сведочанство да се њихова активност своди на маркетинштво и само је сведочанство чињеници да је у Србији у јеку једна тиха предизборна кампања за изборе који још увек нису расписани, а који би по нашем мишљењу морали да буду расписани што скорије како би кампања могла да буде вођена што краће, што ефикасније са што јаснијим порукама за грађане, уместо што су грађани изложени једном сталном медијском притиску који заправо  не погађа ништа сем оваквих Потимкинових села и имагинарних пројеката који служе за дневно политичко замајавање јавности.

Захваљујемо се, толико смо имали о овим темама, наравно, уколико имате нека питања ми смо спреми да одговоримо.

Најлепше вам хвала што сте дошли.

Конференција за новинаре, 29.08.2010.