Главне вести

Никола Селаковић: Даме и господо новинари добар дан и добродошли на конференцију за новинаре Српске напредне странке.  Српска напрредна странка оцењује да је животни стандард грађана Србије пао на најнижи могући ниво у претходној деценији. Да је Србија земља са најнижим примањима међу земљама у региону доказују и катастрофални статистички подаци дати крајем месеца августа. Према томе Србија се налази на самом дну лествице по висини просечних зарада у региону. Најниже просечне зараде имају Србија, Албанија и Бугарска у висини од 320 евра, затим ту је Македонија са 330, 83 евра, потом Босна и Херцегивина са 394, 50 евра, затим после Босне и Херцеговине ту је Румунија са 361 евро па  затим Црна Гора са 456 евра, потом Хрватска са 724 евра и ту су још Словенија и Мађарска, Мађарска са 730 и Словенија са 935 евра. Ови поражавајући подаци слика су и прилика учинка актуелног режима у Србији, режима који може да се подичи тиме да је Србију бацио у ред земаља са најнижим просечним примањима у региону. Зашто кажем да је Србија најнижа иако и Албанија и Бугарска такође имају тих 320 евра? Па због тога што је куповна моћ грађана Србије неупоредиво мања у односу на куповну моћ грађана Албаније и грађана Бугарске. Чиме то још ова власт може да се подичи, а да није у питању чињеница да је Србија једна од 40 најнепожељнијих земаља за живот? Да падамо сваке године све више и више на листи земаља по погодностима за улагање страних инвеститора? Можда једино може да се подичи тиме да је Србија вероватно прва међу земљама у региону по маркетингу који њен режим спроводи и ужива.

Александар Вучић: Даме и господо новинари, Српска напредна странка указује на чињеницу да у Влади Републике Србије влада потпуна конфузија, да ми више не знамо шта су поруке Владе Републике Србије, да ли оно што изговара премијер Цветковић или Млађан Динкић, да ли оно да ће нам се плате и пензије одмрзавати од априла следеће године или да то треба да се учини одмах. Наше је питање - а ко влада Србијом? Цветковић, Динкић, скупштинска већина? И шта су њихове идеје? Шта су њихове идеје ја сам донео један пример на коме бих желео да вам покажем да смо послушали министре, један министар у Влади, господин Мркоњић, каже да има неких у опозицији и у власти, он не би о именима, који треба да изађу на градилишта, па да виде шта се заиста ради.

Као представник напредњака разговарао сам са министром спољних послова Немачке Гвидом Вестервелеом о односу СНС-а према актуелној политичкој, економској и социјалној ситуацији у Србији, као и о односу према независности Косова и Метохије – рекао је Томислав Николић, председник Српске напредне странке у интервјуу за „Правду“.
Вестервеле је у једном интервјуу изјавио да Србија мора да се одрекне Косова уколико жели да уђе у ЕУ. Да ли је било речи о томе?
– Није се чула та изјава, тако да је не могу потврдити, а ни демантовати. Вестервеле је рекао да Србија треба да буде у ЕУ, али није нам рекао под којим условима. Осим тога, то су ставови које је требало да изнесе премијеру и председнику.

Немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је да после приступања Хрватске ЕУ, више неће бити придруживања...
– Немачка канцеларка је вишу пута изговорила нешто што не мора да буде политика ЕУ.

Проф. др Миленко Џелетовић: Даме и господо новинари, добар дан и добродошли на конференцију за новинаре Српске напредне странке. Српска напредна странка упозорава јавност и грађане Србије да се држава Србија налази пред финансијским сломом и да унутрашњи и спољни дуг представљају непремостиву препреку за неспособну Владу Републике Србије. Када то констатујемо имамо у виду чињеницу да у најновијим преговорима са ММФ-ом, Влада још једном, после низа обмана којима је изложила грађане Србије, од 1000 евра бесплатних акција, 500.000 нових радних места, о кризи као развојној шанси Србије, сада потура једну нову маглу, једну нову бајку, једну нову причу о подели онога што нема, односно да је мањак постао вишак, да је дефицит преко ноћи постао суфицит. Наравно, погађате да је реч о томе како Влада Србије расправља о томе како ће поделити неки буџетски суфицит, односно  чињеницу да смо само мало мање у минусу него што је пројектовано, а да је истина сасвим другачија. Покушаћу да аргументујем са пар података. Наравно, података је пуно, вама су доступни, али заиста низ упечатљивих економских чињеница говори да смо ми у великом дефициту, да смо задужена земља и да и тај унутрашњи и спољни дуг представљају страшан ограничавајући фактор бржег привредог раста.