БЕ­О­ГРАД – Здрав­стве­но ста­ње мог оца То­ми­сла­ва Ни­ко­ли­ћа ни­је се мно­го про­ме­ни­ло. Ста­бил­но је, а то нас, као ње­го­ву по­ро­ди­цу, нај­ви­ше ин­те­ре­су­је. Ње­гов пулс и при­ти­сак су за са­да у ре­ду, али ста­ње мо­же да се ра­пид­но по­гор­ша­, ре­као је Ра­до­мир, ста­ри­ји син пред­сед­ни­ка СНС-а То­ми­сла­ва Ни­ко­ли­ћа, у раз­го­во­ру за „Прав­ду“.

– Ми се на­да­мо да он још има сна­ге да из­др­жи не­ко вре­ме, док се не на­ђе ре­ше­ње за ову си­ту­а­ци­ју. Раз­го­ва­ра­ли смо с њим, а као ње­го­ва по­ро­ди­ца сма­тра­мо да је ње­го­во здра­вље нај­ва­жни­је. Али, у исто вре­ме раз­у­ме­мо ње­го­ву бор­бу и на не­ки на­чин га у то­ме по­др­жа­ва­мо и не ин­си­сти­ра­мо пре­ви­ше.

Ве­ли­ки број љу­ди да­је по­др­шку ва­шем оцу…

– Во­лео бих да сви за­јед­но по­ра­де на то­ме да та ње­го­ва бор­ба и то што он са­да чи­ни не бу­ду уза­луд­ни. Ни­сам си­гу­ран да је та по­др­шка, ако се са­мо ка­же: „Из­др­жи То­мо“, пра­ва. Ње­му тре­ба помоћи да на­ђе пра­ви на­чин ка­ко да до­ђе до ре­ше­ња, а не са­мо рећи „Из­др­жи“.

Оче­ку­је­те ли да пред­сед­ник Ср­би­је при­хва­ти­ зах­тев ва­шег оца и рас­пи­ше из­бо­ре?

– Ни­сам си­гу­ран, ми­слим да не­ће. То се ви­де­ло и из њи­хо­вог пр­вог су­сре­та. Ка­да је То­ма по­чео са штрај­ком, пред­сед­ник је до­шао са­мо да га за­мо­ли да пре­ста­не. Ни­је из­нео ни­ка­кву по­ну­ду, ни­ти ре­ше­ње.

Ви сте при­су­ство­ва­ли том раз­го­во­ру.

– Искре­но, то је био бе­сми­слен раз­го­вор. Ни­сам ви­део ни у ијед­ном тре­нут­ку да мо­же да до­ђе до до­го­во­ра. Имам ути­сак да је ње­го­ва по­се­та чист мар­ке­тинг.

Да ли ће Ни­ко­лић до­зво­ли­ти да му се при­кљу­чи ин­фу­зи­ја?

– Да би са­чу­вао сво­је здра­вље, он то мо­ра да учи­ни. На кра­ју кра­је­ва, ти ме­ди­ка­мен­те тре­ба да се при­ма­ју за­јед­но са ин­фу­зи­јом. Та­ко да ће му то ве­ро­ват­но да­ти све­жи­ну и сна­гу да из­др­жи још не­ки дан. По­ред се­бе још ви­дим оца ко­ји је здрав. Али, бо­јим се оно­га до че­га мо­же да до­ђе уко­ли­ко се си­ту­а­ци­ја не раз­ре­ши што пре. За­бри­нут сам.

Он је ре­као да се бо­ри за Ср­би­ју и ње­не гра­ђа­не.

– Упра­во због то­га ми и не ин­си­сти­ра­мо пре­ви­ше да он пре­ста­не са сво­јом бор­бом. Сма­тра­мо да он нај­бо­ље зна за­што и на ко­ји на­чин се бо­ри.

Ка­ко оста­ли чла­но­ви по­ро­ди­це Ни­ко­лић под­но­се ову си­ту­а­ци­ју?

– Брат де­ли мо­је ми­шље­ње, с тим што је мај­ка нај­ви­ше узру­ја­на и нај­го­ре под­но­си све ово. То је ло­гич­но.

Ни ва­ша мај­ка Дра­ги­ца не успе­ва да на­го­во­ри То­ми­сла­ва Ни­ко­ли­ћа да пре­ста­не са штрај­ком?

– Не. Ми­слим да ни она још не же­ли да иде про­тив ње­го­ве во­ље.

Да ли сте стал­но по­ред оца?

– Нон-стоп. Сва­ку ноћ је не­ко од чла­но­ва по­ро­ди­це по­ред ње­га.

Алек­сан­дар Ву­чић је рекао да је Ни­ко­лић по­ру­чио да про­те­сти мо­ра­ју да бу­ду мир­ни…

– Све дру­го не би би­ло у скла­ду са бор­бом ко­ју он во­ди. Због же­ље да до про­ме­на у Ср­би­ји до­ђе на ми­ран на­чин, он је при­бе­гао тој ме­то­ди. Он је жр­тво­вао се­бе да би до про­ме­на у Ср­би­ји до­шло мир­ним пу­тем.

Ве­ру­је­те ли да ће про­те­сти, по­ред лич­ног чи­на ва­шег оца, до­ве­сти до рас­пи­си­ва­ња ван­ред­них пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра?

– Ти про­те­сти се одр­жа­ва­ју спон­та­но. Ве­ли­ко је не­за­до­вољ­ство у Ср­би­ји и они мо­ра­ју не­где да ис­пра­зне сво­ју енер­ги­ју. С об­зи­ром да во­де ра­чу­на о То­ми­ном здра­вљу, има­ју ве­ли­ку же­љу да ­га одговоре. Нон-стоп сти­жу по­ру­ке: „Ре­ци­те му да пре­ста­не, на­ма је он нај­по­треб­ни­ји жив и здрав“. Ло­гич­но је да поч­ну да се оку­пља­ју и на ми­ран на­чин по­ка­жу да же­ле да се до­ђе до не­ког ре­ше­ња.

Са­мо је ми­ни­стар Стан­ко­вић до­ла­зио

Да ли вас је не­ко кон­так­ти­рао из вла­да­ју­ће ко­а­ли­ци­је?

– Ни­ко, сем ми­ни­стра здра­вља Зо­ра­на Стан­ко­ви­ћа, ко­ји је био пре не­ко­ли­ко но­ћи у бол­ни­ци. Ни­ко дру­ги ни­је до­ла­зио.

П. Је­ре­мић

www.pravda.rs